4 Јул 2021 – Olbia Airport (ЛИЕО)
Недељно јутро. На одмору сам на дивној Сардинији е, после буђења, rimango un po’ sdraiato sul letto a giocherellare con il cellulare.
До ушију ми допире бука турбопропела авиона који лети изнад мене, у почетку, није ме брига: то ће бити један од Канадера са седиштем у Олбији до којих стигне (нажалост) место интервенције. Увежбано уво ме, међутим, тера да звоним у свом мозгу: то није ЦЛ 415. Избацио сам главу кроз прозор и погледао горе: Без наочара сам али ми је силуета позната, чак и ако ми изгледа немогуће. Питајте Флигхтрадар 24 и имам потврду онога што видим: је амерички морнарички Грумман Ц 2А Греихоунд и висина сугерише да би могао да слети у Олбију, само неколико километара даље. Само га пратим 2 минута и имам потврду.
Време је да подигнете ранац са Цанон-ом од поверења и свом опремом, уђите у ауто и крените пуном брзином ка аеродрому. Идем у собу за главу 05, где се налази и паркинг приватних авиона, надајући се да ће га тамо наћи. И заиста постоји, али није сама: ЈА САМ 2!!!
Ја сам 2 Хрт ВРЦ-40 Сирова кожа, ескадрила америчке морнарице која има задатак да снабдева робу, људи и материјала носачи авиона од 2, 5а и 6. флоте. Угледам редове јарких боја између трупа паркираних предузећа. Напис на трупу показује да је носач авиона на којем се налазе Двигхт Д.. Еисенховер До сада сам био на броду 21 пре неколико година (можете пронаћи фотографисање који)
Паркинг и, стојећи, Одлазим на периметарски пут који ми омогућава да се мало приближим.
Паркирани су на супротној страни трга али, бити у употреби само 05, мораће да прођу испред мене да полете. Il 4 Јул, на Сардинији је вруће, Веома топло. А сунце је немилосрдно. Слике нису оштре као жилет, али надам се да јесу, приближавајући се, ствари могу бити боље.
Саобраћај приватних авиона који превозе богате туристе до Коста Смералде је веома интензиван, а резервоари горива мало касне.
То је прошлост 12:30 давно када стигну залихе е, одмах након, Видим да пропелери почињу да се окрећу. Пре него што крену у покрет, испруже преклопљена крила на паркинг. Почињу да таксирају и ја их видим, после неколико метара, савијати се, као што је очекивано, мени: оптимално!!!
Принуђен сам да шутирам између мрежа: Трудим се да дијафрагма буде што је могуће више отворена чак и када пуцам са временима која ми омогућавају да не замрзнем пропелере, али, са свом овом светлошћу, није лако. Чак ни треперење загрејаног ваздуха не помаже, али морам то рећи, коначно, Мислио сам горе.
Уживајте у резултату
