13-15 Јул 2017 – Цанадаир до Светог Теодора (Сардинија)
Такође, ове године, током летњег распуста, као што се догодило у 2012 и 2011 (чланци који и који) Морао сам да сведок разарања изазвана пожаром у медитеранском вегетацијом фантастичног Сардиније.
svake године, нажалост, овај прелепи крај мора да ода почаст неком ниткову који запали грмље и чека да Мистрал обави већину прљавих послова.
Први пламен се диже у касним поподневним сатима 13 а после неколико минута појављује се први Анђео са Неба: Цанадаир ЦЛ 415. Време до заласка сунца је ограничено и нема летења ноћу за гашење пожара. Пиромани то знају и, случајно, Ове године пожари увек избијају предвече. Током ноћи одговорност је екипа на терену да обуздају пламен.
Следећег јутра тиха бука двомоторних турбоелисних авиона ме пробудила пре него што 08:00. Утоварује воду у море испред плаже и избацује је у пламен након неколико секунди. Пропусти се прате без престанка и пролазност је заиста мала, омогућавајући ми да фотографишем авионе до детаља, али и омогућавајући ми крупне планове правих хероја дана: и Пилоти. Бука 2 Прат & Вхитнеи Цанада ПВ 100 од 1775 кВ сваки (2380 схп цирца) гурнут пуном снагом, веома је мрачно док СуперСцоопер лети изнад кућа у граду, због прибл 6000 литара воде садржане у резервоарима трупа, који попуњавају сами 12 секунде плутања у води за мало више 400 метара.
Кораци се нижу један за другим и потребан је цео дан да се превазиђе пламен. Заједно са Цанадаир-ом 23 ту је и Еуроцоптер Супер Пума који је ове године присутан у региону и који са својом кантом 4500 лт е, изнад свега, тим оф 15 ватрогасци који могу да унесу у кабину, у великој мери доприноси гашењу сваке епидемије. Не заборавимо ни остале мање хеликоптере и копнене екипе ватрогасне бригаде, Чувари шума, Барацеллар боди, Карабињери и добровољци из сваког државног корпуса и цивили. Свако је дао своју душу да победи пламен који, међутим, коначно, замало да су се појели 400 хектара драгоценог медитеранског шипражја.
Долази још једна ноћ и људи на земљи гасе последње пожаре. Дан после, нажалост има још посла, даље унутра, Заузети су Цан 15, 20 и 27 али ја сам далеко и могу само да документујем последње кораке поподнева.
Више бих волео да ове фотографије направим неком другом приликом, током вежбе или аеромитинга. Нажалост, рад ових људи, на овим машинама је за гашење пожара иу том својству сам их видео и фотографисао. Желео бих да им се захвалим овде, за посао који обављају било ког дана у недељи, без одмора и са великом самопрегором. Гашење пожара је опасан посао, на земљи и на небу, али они су ионако увек ту. ХВАЛА!!!
За вас фотографије
